Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Партенон

Западна фасада Партенона

Партенон (стгрч. Παρθενών; грч. Παρθενώνας) храм је посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку п. н. е. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре спадају у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, те спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.

Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Претпартенон или Старији Партенон, који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године п. н. е. Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен каo трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је био коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине 15. века, око 1460. године, а у то време имао је и минарет. Преткрај 17. века, 28. септембра 1687. године, током турско-млетачког сукоба дошло је до знатног оштећења Партенона.

Добар чланак

Вукашин Мрњавчевић

Вукашин Мрњавчевић, фреска у манастиру Псача

Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.

У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша. О његовом пореклу се не зна много. Мавро Орбин наводи да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у Босни. Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни. Стефан Урош IV Душан га је одатле позвао на двор, где су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевићи, према византијском историчару Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића господара Охрида у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније.

Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици у походу предузетом против Османлија.

Изабрани списак

Списак репрезентативних голова Александра Митровића

Александар Митровић у дресу репрезентације Србије на Светском првенству 2018.

Александар Митровић је српски фудбалер који је за репрезентацију Србије од 2013. године постигао 49 голова на 75 одиграних утакмица и по томе је на 1. месту листе најбољих стрелаца репрезентације. Јуниорску каријеру започео је 2011. године у мечевима Квалификација за Европско првенство 2012. на којима је постигао 4 гола, а проглашен је најбољим играчем првенства на којем је Србија освојила златну медаљу. За репрезентацију до 21 године наступао је у квалификацијама за ЕП 2015. где је био најбољи стрелац заједно са Мичијем Батшуајијем и Андреом Белотијем са 4 гола.

Митровић је за сениорску репрезентацију дебитовао 7. јуна 2013. године против Белгије када је био члан Партизана. У Квалификацијама за Светско првенство 2018. постигао је 6 голова, док је у Лиги нација 2018/19. са истим бројем погодака био најбољи стрелац такмичења. На Светском првенству 2018. постигао је једини гол на утакмици против Швајцарске. Са два гола против Луксембурга 14. новембра 2019. године престигао је Рајка Митића на листи најбољих стрелаца репрезентације. У Квалификацијама за Светско првенство 2022. је на прве две утакмице постигао три гола чиме је постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.

Недавни догађаји

Вести

Елизабета II
На данашњи дан

26. септембар

Дебата Кенедија и Никсона,
Занимљивости

Да ли сте знали

Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ

Изабрана слика

Телеграм аустроугарског министра спољних послова грофа Берхтолда о објави рата Аустроугарске Краљевини Србији 28. јула 1914. године, којим је званично започет Први светски рат. Телеграм је примио председник Владе Србије Никола Пашић у хотелу „Европа” у Нишу. Унеско је 2015. године донео одлуку да се овај телеграм упише у Међународни регистар „Сећање света”.
Телеграм аустроугарског министра спољних послова грофа Берхтолда о објави рата Аустроугарске Краљевини Србији 28. јула 1914. године, којим је званично започет Први светски рат. Телеграм је примио председник Владе Србије Никола Пашић у хотелу „Европа” у Нишу. Унеско је 2015. године донео одлуку да се овај телеграм упише у Међународни регистар „Сећање света”.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може свако да мења.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Википедија тренутно садржи више од 59,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 663.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 312.550 корисника отворило налог, а од тога су 732 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.